"Алгоритми не разликују истину од лажи, то је наш посао"

Александар Богдановић је провео 17 година на раскрсници технологије и новинарства. Данас, као технолошки директор Медија групе Балкан, управља дигиталном трансформацијом издавачке куће са шест медијских наслова у три земље. Разговарали смо о томе шта заправо значи „AI-first редакција", где аутоматизација помаже, а где представља ризик.

Vesta: Медија група Балкан је прошле године покренула пилот програм АИ-асистираних вести. Шта сте научили?

Александар Богдановић: Највећа лекција је да технологија брже еволуира него наша способност да је критички вреднујемо. Пилот је покрио три домена: аутоматско сажимање вести агенцијских извора, транскрипцију говора у текст за потребе интервјуа, и препоруке садржаја на основу понашања читалаца. Прва два подручја показали су стварне добитке — уредници штеде у просеку два сата дневно. Треће — препоруке — отворило је озбиљна питања о томе да ли алгоритамска персонализација оптимизује за ангажованост или за истину.

Vesta: Можете ли да конкретизујете тај проблем препорука?

Александар Богдановић: Апсолутно. Алгоритам за препоруке оптимизује за „клик" и „задржавање". Узнемирујуће вести, поларизоване теме, конфликти — оне генеришу ангажованост. Алгоритам не разуме жанровску разлику entre истраживачке анализе и сензационалистичке насловнице. Ако пустите систем да ради сам, он ће производити медиј чији је циљ кликтање, а не информисање. Зато смо увели „уреднички пондер" — ручно дефинисани тежински фактор квалитета садржаја — кој надјачава чисту алгоритамску метрику.

"Питање није да ли ћемо интегрисати АИ — питање је да ли ћемо то урадити одговорно. Редакције које то не реше стратешки, нека то ураде тактички — и тада технологија управља уредником, а не обрнуто."

— Александар Богдановић, технолошки директор Медија групе Балкан

Велики језички модели и регионалне специфичности

Vesta: Колико добро тренутни велики језички модели раде на српском и ћирилици?

Александар Богдановић: Значајно лошије него на енглеском — и то је нешто о чему се ретко говори јавно. GPT-4 и Gemini Pro имају разлике у прецизности чињеница на српском или хрватском које процењујемо на 15–30% у поређењу са енглеским. Ћирилица је посебан проблем — токенизација ћириличних текстова неефикаснија је, трошкови инференсе су виши, а грешке у вишезначним речима много чешће. Инвестиција у регионалне моделе — fine-tuned на балканским медијским корпусима — је стратешки приоритет за следећих пет година.

Vesta: Да ли постоји ризик да технолошки директори „победе" над уредницима — да технолошка логика почне да диктира уредничке одлуке?

Александар Богдановић: То је моја главна бујавица. Искреност о томе је предуслов за здраву редакцијску културу. Метрике ангажованости — кликови, секунде читања, bounce rate — постале су de facto уредничке вредности у многим редакцијама, а да нико то није свесно одлучио. Технолошки директор чији систем оптимизује за ту метрику постаје уредничка сила без уредничке одговорности. Зато инсистирам на томе да сви АИ системи у нашој редакцији имају „уредничку кочницу" — мора постојати људски одлучилац у свакој тачки која утиче на садржај.

Транспарентност и поверење читалаца

Vesta: Да ли читаоци треба да знају када читају АИ-asistiran чланак?

Александар Богдановић: Да, без дискусије. Ово је за мене прецедентно питање поверења — и не само питање транспарентности. Ако изградимо навику скривања АИ учешћа данас, за пет година ћемо бити у свету где грађани не знају ко или шта стоји иза сваке информације. Уведи смо троступањско означавање: „Написао новинар", „Написао новинар уз АИ алате", „АИ нацрт, уредничком провером". Трећа категорија је строго ограничена на систематске типове садржаја — спортски резултати, берзански подаци.

Vesta: Шта следи — где је технологија у медијима за три до пет година?

Александар Богдановић: Мислим да ћемо видети две крајности. Медији koji изграде јасне уређивачке вредности и интегришу технологију у њихов оквир — они ће бити jačи. Медији који пусте технологију да буде аутопилот — они ће производити садржај, али не и новинарство. Разлика ће бити видљива читаоцима, иако не нужно одмах. Поверење је лагани процес. Уништавање поверења је брзо. Технологија може убрзати и једно и друго.