Индекс слободе медија 2025: позиција Србије и упоредна регионална анализа

Годишњи Индекс слободе штампе организације Репортери без граница (RSF) за 2025. годину поставља Србију на 98. место од 180 земаља. Ово је пад са 93. места из претходне године. Анализирамо факторе, регионални контекст и пут ка напретку.

Методологија RSF индекса

Индекс процењује пет кључних фактора: политички контекст (20%), правни оквир (20%), економски контекст (20%), социо-културни контекст (20%) и безбедност новинара (20%). Свака земља добија оцену 0–100, при чему виши број означава лошије стање слободе медија.

Подаци се прикупљају путем упитника намењених партнерским организацијама у свакој земљи, те анализом докуметованих случајева напада на новинаре, промена у медијском законодавству и концентрације власништва.

Кључни фактори пада

RSF извештај за Србију посебно истиче три области забринутости:

• Концентрација медијске власти: Истраживање показује да је неколико медијских кућа са директном или посредном везом с владајућим структурама проширило свој удео на медијском тржишту на преко 65% рекламних прихода у 2024. години.
• Финансирање медија кроз јавне огласе: Нетранспарентна расподела јавних огласних буџета, укључујући огласе државних предузећа, остаје главни механизам финансијске зависности медија.
• Напади на новинаре: Удружење новинара Србије је 2024. документовало 47 физичких или вербалних напада на новинаре, у поређењу с 38 у 2023. години.

"Слободни медији нису луксуз него предуслов демократије. Свако место пада на RSF листи је порука нашем друштву — не само нашим новинарима."

— Удружење новинара Србије, саопштење, мај 2025.

Позитивни помаци

Упркос негативном тренду, постоје и охрабрујући сигнали. Оснивање нових независних онлајн медија наставља се — у 2024. регистровано је 18 нових editorial пројеката с деклараторном уређивачком независношћу. Мрежа иСтраживача наставља истраживачки рад у тешким условима и добила је двe европске награде за новинарство.

Такође, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) је у марту 2025. покренуло јавну расправу о новим правилима за транспарентност власништва над медијима, у складу са захтевима из Медијске слободе Акта ЕУ.

Европски регулаторни притисак

Европски акт о слободи медија (EMFA), усвојен 2024. у ЕУ, представља референтни оквир за преговаре с Србијом у оквиру поглавља 10. Кључни захтеви укључују: регистар власника медија (укључујући коначне кориснике), забрану политичке контроле јавног сервиса, заштиту алгоритамске неутралности платформи и јачање независности регулаторних тела.

Препоруке

1. Хитна имплементација транспарентног регистра медијских власника са идентификацијом стварних кориснвика, у складу с EMFA стандардима.
2. Установљавање независне комисије за надзор расподеле јавних огласних буџета.
3. Измена Кривичног законика у смеру декриминализације клевете у случајевима новинарских истраживања у јавном интересу.
4. Финансирање медијске писмености кроз систем формалног образовања — увод критичке медијске анализе у школске програме.
5. Дуготрајна, транспарентна и конкурентска расподела јавних медијских фондова независном уредничком телу.